Крајишник (Сечањ)
Крајишник | |
---|---|
| |
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Покрајина | ![]() |
Управни округ | Средњобанатски |
Општина | Сечањ |
Становништво | |
Становништво (2011) | ![]() |
Густина становништва | 52 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°27′06″N 20°43′27″E / 45.451666°N 20.724166°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 58 m |
Површина | 43,0 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 23231 |
Позивни број | 023 |
Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 27′ 06" СГШ, 20° 43′ 27" ИГД
Крајишник (мађ. Istvánfölde, старо име Stefanföld, нем. Stefansfeld) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 1719 становника.
Село се први пут помиње, под именом Stephansfeld,Szent István,Istvánáza 1796. године.Stephansfeld 1849 godine.Istvánfõlde. Шупљаја 1922. године. Насеље је основао Загребачки каптол 1796. на пољу «шупље» у Јашатомићком (модошком) срезу насељавањем Немаца из Нове Пећи, Грапца и других торонталских општина и 106 сесијаша и 75 надничара чинили почетак.
За исте основана је 1797. парохија и подигнута црква посвећена Св. Стефану и отуда име Стефанфелд. 1873. Шупљаја је добила пошту. 1892. бушен је први артески бунар.[1].
Село се први пут помиње, под именом Шупљаја, у катастигу (попису дародаваца) пећке патријаршије 1660. године[2]. Село је тада, као и данас, било насељено Србима. Крајем осамнаестог века, Марија Терезија, желећи да изврши што већу германизацију ових области, насељава у Банат немачке колонисте. Они мењају име села у Стефансфелд. У периодима када је овај део Баната био под јурисдикцијом Пеште, коришћена је и мађарска варијанта Иштванфелд. Након слома Аустроугарске и присаједињења Војводине Краљевини Србији, 1918. године, нове власти враћају стари српски назив Шупљаја. Након капитулације краљевине Југославије 1941. године, и присаједињења Баната Трећем рајху, немачки окупатори поново мењају име и враћају немачки назив Стефансфелд. Капитулацијом Хитлерове Немачке, немачко становништво се расељава, а Срби из околних села враћају назив Шупљаја, који убрзо по досељењу, колонисти из Босанске крајине поново мењају, и желећи да их назив села подсећа на постојбину, дају му садашње име Крајишник.
Кретање броја становника:
У насељу Крајишник живи 1825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,3 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 869 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 2.058 | 91,83% | ||
Роми | 92 | 4,10% | ||
Југословени | 16 | 0,71% | ||
Мађари | 12 | 0,53% | ||
Црногорци | 5 | 0,22% | ||
Румуни | 4 | 0,17% | ||
Хрвати | 3 | 0,13% | ||
Македонци | 2 | 0,08% | ||
Немци | 1 | 0,04% | ||
Муслимани | 1 | 0,04% | ||
Бугари | 1 | 0,04% | ||
Бошњаци | 1 | 0,04% | ||
непознато | 2 | 0,08% |
м | ж | |||
? | 6 | 2 | ||
80+ | 16 | 35 | ||
75-79 | 26 | 67 | ||
70-74 | 62 | 93 | ||
65-69 | 78 | 106 | ||
60-64 | 69 | 73 | ||
55-59 | 41 | 48 | ||
50-54 | 90 | 75 | ||
45-49 | 98 | 103 | ||
40-44 | 85 | 66 | ||
35-39 | 61 | 89 | ||
30-34 | 58 | 60 | ||
25-29 | 55 | 60 | ||
20-24 | 85 | 55 | ||
15-19 | 83 | 73 | ||
10-14 | 69 | 52 | ||
5-9 | 64 | 62 | ||
0-4 | 34 | 42 | ||
просек | 40.3 | 44.6 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 913 | 283 | 570 | 46 | 14 | - |
Женски | 1005 | 182 | 569 | 227 | 24 | 3 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 399 | 191 | 3 | 1 | 112 | 3 | 8 | 19 | 12 | 23 |
Женски | 259 | 55 | - | - | 108 | 2 | 3 | 22 | 11 | 4 |
Оба | 658 | 246 | 3 | 1 | 220 | 5 | 11 | 41 | 23 | 27 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 2 | 8 | 5 | 3 | 2 | - | - | 6 | |
Женски | 3 | 2 | 4 | 18 | 21 | 3 | - | - | 3 | |
Оба | 4 | 4 | 12 | 23 | 24 | 5 | - | - | 9 |
- ↑ Monografija Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- ↑ Монографија „Крајишник некад и сад“, Бранко Атлагић
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9