Остојићево (Чока)
- За остале употребе, погледајте чланак Остојићево.
Остојићево | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Покрајина | Војводина |
Управни округ | Севернобанатски |
Општина | Чока |
Становништво | |
Становништво (2011) | 2324 |
Густина становништва | 45 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°53′16″N 20°09′31″E / 45.887833°N 20.1585°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 88 m |
Површина | 63,6 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 23326 |
Позивни број | 0230 |
Регистарска ознака | KI |
Координате: 45° 53′ 16" СГШ, 20° 09′ 31" ИГД
Остојићево (мађ. Tiszaszentmiklós) је насеље у Србији у општини Чока у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2324 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Остојићево је једно од најстаријих места на северу Војводине. Од давнина су се овде мештани бавили риболовом, а потом и земљорадњом. Своје садашње име је добило за време Краљевине Југославије по Тихомиру Остојићу, књижевнику и угледном члану Матице српске родом из овог места.
Ранији назив места је био Tiszaszentmiklós (у преводу Потиски Свети Никола).
Познати житељи Остојићева[uredi | uredi kod]
- Тихомир Остојић историчар[1]
- Паја Крајчо спортиста и спортски радник[1]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Остојићево живи 2298 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (39,6 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 1048 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.597 | 56,15% | ||
Мађари | 754 | 26,51% | ||
Словаци | 181 | 6,36% | ||
Роми | 82 | 2,88% | ||
Југословени | 42 | 1,47% | ||
Хрвати | 22 | 0,77% | ||
Словенци | 2 | 0,07% | ||
Муслимани | 2 | 0,07% | ||
Македонци | 2 | 0,07% | ||
Чеси | 1 | 0,03% | ||
Црногорци | 1 | 0,03% | ||
Русини | 1 | 0,03% | ||
Румуни | 1 | 0,03% | ||
Немци | 1 | 0,03% | ||
непознато | 9 | 0,31% |
м | ж | |||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 25 | 39 | ||
75-79 | 27 | 70 | ||
70-74 | 59 | 101 | ||
65-69 | 84 | 104 | ||
60-64 | 82 | 104 | ||
55-59 | 87 | 72 | ||
50-54 | 119 | 106 | ||
45-49 | 120 | 113 | ||
40-44 | 96 | 97 | ||
35-39 | 130 | 89 | ||
30-34 | 80 | 80 | ||
25-29 | 92 | 73 | ||
20-24 | 88 | 87 | ||
15-19 | 104 | 76 | ||
10-14 | 84 | 95 | ||
5-9 | 66 | 71 | ||
0-4 | 64 | 60 | ||
просек | 39.6 | 43.1 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1193 | 384 | 697 | 71 | 41 | - |
Женски | 1211 | 189 | 700 | 290 | 31 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 620 | 289 | 3 | - | 158 | 11 | 32 | 29 | 11 | 30 |
Женски | 393 | 195 | - | - | 96 | 1 | 2 | 31 | - | 2 |
Оба | 1013 | 484 | 3 | - | 254 | 12 | 34 | 60 | 11 | 32 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 3 | 8 | 21 | 5 | 9 | 8 | - | - | 3 | |
Женски | 6 | 1 | 6 | 20 | 30 | 2 | - | - | 1 | |
Оба | 9 | 9 | 27 | 25 | 39 | 10 | - | - | 4 |
Галерија[uredi | uredi kod]
-
Евангелистичка црква у селу
-
Православна црква у селу
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Остојићево: „Познати житељи Остојићева“, приступ 19.4.2013
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9