Самариновац (Неготин)
- За остале употребе, погледајте Самариновац (разврставање).
Самариновац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Борски |
Општина | Неготин |
Становништво | |
Становништво (2011) | 464 |
Положај | |
Координате | 44°16′04″N 22°33′11″E / 44.267666°N 22.553°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 49 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | NG |
Координате: 44° 16′ 04" СГШ, 22° 33′ 11" ИГД
Самариновац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 464 становника (према попису из 1991. било је 1021 становника).
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Самариновац живи 414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,9 година (47,9 код мушкараца и 51,8 код жена). У насељу има 163 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.
Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника, који је посебно изражен по почетку распада СФРЈ. Мора да се дода и податак да су у овом насељу становници, и поред званичног пописног податка да су Срби, ипак Власи на српском или Румањ (на матерњем, румунском језику). Политички ломови у Држави су довели и до националне ренесансе код крајинских Влаха. За очекивати је да ће на следећем попису национална стрктура становништва изгледати другачије
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 368 | 79,31% | ||
Власи | 68 | 14,65% | ||
Роми | 7 | 1,50% | ||
Хрвати | 1 | 0,21% | ||
Румуни | 1 | 0,21% | ||
Македонци | 1 | 0,21% | ||
непознато | 7 | 1,50% |
м | ж | |||
? | 12 | 18 | ||
80+ | 5 | 11 | ||
75-79 | 15 | 22 | ||
70-74 | 22 | 35 | ||
65-69 | 20 | 20 | ||
60-64 | 18 | 16 | ||
55-59 | 10 | 19 | ||
50-54 | 23 | 8 | ||
45-49 | 13 | 14 | ||
40-44 | 7 | 10 | ||
35-39 | 8 | 5 | ||
30-34 | 12 | 9 | ||
25-29 | 18 | 16 | ||
20-24 | 13 | 8 | ||
15-19 | 5 | 6 | ||
10-14 | 7 | 11 | ||
5-9 | 5 | 7 | ||
0-4 | 9 | 7 | ||
просек | 47.9 | 51.8 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 201 | 43 | 133 | 18 | 7 | - |
Женски | 217 | 20 | 130 | 58 | 9 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 77 | 34 | 1 | - | 11 | 4 | 1 | 7 | - | 8 |
Женски | 41 | 28 | - | - | 3 | - | - | 5 | - | 2 |
Оба | 118 | 62 | 1 | - | 14 | 4 | 1 | 12 | - | 10 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 3 | 1 | 1 | - | - | - | 6 | |
Женски | - | - | - | 1 | 1 | - | - | - | 1 | |
Оба | - | - | 3 | 2 | 2 | - | - | - | 7 |
Подаци из Историјског архива[uredi | uredi kod]
Самариновац је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 5 km северно од Неготина. Смештено је на просечно 50 метара надморске висине, на обалама Дупљанске реке, леве притоке Канала Јасеничке реке, са обе стране пута Неготин-Прахово. Северна географска ширина насеља је од 44о 16’ 06”, источна географска дужина 22о 33’ 18”, а површина атара 1.324 хектара. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем. Убраја се у стара насеља. Током историје три пута је мењало свој месни положај (Конопљиште, Селиште, па данашње место). Први пут се помиње у турским пописима (1530. године) као насеље са 56 кућа. Године 1586. је имало 42 куће, 1723-1725. (под називом Мариноватз) - 35 кућа, 1736 - 50 кућа, (1784. је забележено као Сумариновацз, а 1811. године као Самариновац), 1846. је имало 75 кућа, а 1866. године 89 кућа. Данашње насеље није подељено на „крајеве“ и „мале“. У њему су између два светска рата живеле следеће фамилије: Илићи (Зечевићи - Јапурани) (слава Ђурђевдан), Стефановићи, Ђорђевићи и Мишковићи (слава св. Никола), Жугравешти (славе св. Стеван и Петковица), Флорићи (славе св. Никола и Петковица), Рајцићи (слава св. Арханђео), Маркулићи (слава Митровдан), Стојковићи и Стојимировићи (слава св. Алимпије), Гимишешти и Савићи (слава Петковица), Барчуешти (слава Ђурђиц), Молцарешти и Чокланешти (слава Петковица), Станојевићи и Станојловићи (слава Петковица), Чумперикићи или Јоновићи (славе св. Никола, св. Јован и св. Арханђео), Бугарчићи (слава св. Никола), Илишкићи или Јанковићи (слава св. Никола), Царани (славе Митровдан и Петковица), Унгурјани или Перићи (слава св. Ђорђе), Вујешти (слава Петковица), Првуловићи (слава Петковица), Уљешти или Петровићи (слава Петковица), Владићи или Николићи (слава св. Арханђео), Адамовићи (слава Мала Госпојина), Брнашеви или Лунгалешти (слава Петковица), Кебин (слава Ђурђевдан), Цонићи (слава св. Василије), Рагушинов (слава Петковица), Добрићи (слава Петковица), Данчике (слава Велика Госпојина), Јапулешти (слава св. Ђорђе и Петковица), Курту (слава св. Никола), Божика (слава св. Ђорђе), Димовићи (слава св. Арханђео), Јанковићи (слава св. Арханђео), Шишко (слава Петковица), Барбуловићи (слава Петковица), Јанковићи (слава Петковица), Аврамовићи (слава св. Никола), Томићи (слава Петковица) и Ибраин (слава св. Арханђео). Заветине у насељу су Ускрс и Спасовдан. Православни храм посвећен Светој Тројици у Самариновцу освећен је 1936. године. Становништво Самариновца је православно и национално се изјашњава као српско и влашко. Антропогеографским и етнолошким испитивањима сврстано је у влашка насеља. Године 1921. насеље је имало 141 кућу и 742 становника, 1948. године 197 кућа и 906 становника, а 2002. године 226 кућа и 474 становника. Године 2007. у иностранству је из овог насеља радио 301 становник (углавном у Аустрији и Немачкој). Основна школа је (почела са радом 1892. године) школске 2006/2007. године имала 11 ученика. Земљорадничка задруга у Самариновцу је основана 1920. године (обновљена 1947. године као Земљорадничко набавно-продајна задруга). Јула 1960. године припојена је Земљорадничкој задрузи у Неготину, заједно са задругама из Душановца и Прахова. Сељачка радна задруга „Крајина“ у Самариновцу је радила од 1949. до 1953. године (престала је са радом одлуком скупштине задругара). Електричну расвету насеље добија 1953. године, задружни Дом 1957. године, асфалтни пут и сеоски водовод 1970, а телефонске везе са светом 1980. године.
Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ радник Историјског архива Неготин
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9