Брусник (Зајечар)
- Za ostale upotrebe, v. Брусник (razvrstavanje).
Брусник | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Зајечарски |
Град | Зајечар |
Становништво | |
Становништво (2011) | 456 |
Положај | |
Координате | 44°06′11″N 22°26′17″E / 44.103166°N 22.438°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 140 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 19313 |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | ZA |
Координате: 44° 06′ 11" СГШ, 22° 26′ 17" ИГД
Брусник је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу.
Лоциран поред (Великог) Тимока, Брусник је једино веће железничко чвориште на прузи Неготин-Зајечар и једно од осам насеља у Неготинској Крајини која имају традиционалне пивнице (такође познате и као пимнице) -- привремена насеља, одвојена од села, у којима се у прошлости проводило по месец и више дана у берби грожђа и производњи вина. Уз нека друга вина Крајине, брусничка су извожена у Француску крајем 19. и почетком 20. века.
Насеље је ближе Неготину (21 km) него општинском средишту Зајечару (37 km), што је упоредиво са ситуацијом у Македонији, где такође постоји село Брусник, у тамошњој општини Неготино.
Према попису из 2002. у Бруснику је живело 456 становника (према попису из 1991. било је 589 становника).
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Брусник живи 426 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,4 година (56,0 код мушкараца и 58,5 код жена). У насељу има 218 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,09.
Ово насеље је насељено готово искључиво Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, приметан је драстичан пад броја становника (као и у многим другим селима Србије, нарочито Источне).
Познате личности[uredi | uredi kod]
- Павле Илић - „Вељко Крајинац“, официр Краљевске војске Југославије, учесник НОБ и генерал-пуковник ЈНА
- Слободан Мисић - српско-канадски рукометни тренер
- Божидар Мишић - фудбалски тренер и промотер спорта
- Вера Радосављевић Нада - народни херој Југославије
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 453 | 99,34% | ||
Црногорци | 2 | 0,43% | ||
непознато | 1 | 0,21% |
м | ж | |||
? | 2 | 0 | ||
80+ | 12 | 16 | ||
75-79 | 20 | 31 | ||
70-74 | 35 | 42 | ||
65-69 | 21 | 31 | ||
60-64 | 21 | 28 | ||
55-59 | 15 | 18 | ||
50-54 | 18 | 13 | ||
45-49 | 12 | 16 | ||
40-44 | 12 | 4 | ||
35-39 | 5 | 10 | ||
30-34 | 6 | 6 | ||
25-29 | 9 | 8 | ||
20-24 | 7 | 4 | ||
15-19 | 6 | 4 | ||
10-14 | 2 | 7 | ||
5-9 | 4 | 3 | ||
0-4 | 4 | 4 | ||
просек | 56.0 | 58.5 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 201 | 32 | 129 | 25 | 15 | - |
Женски | 231 | 16 | 122 | 83 | 9 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 84 | 54 | - | - | 10 | 1 | 1 | 2 | - | 6 |
Женски | 70 | 62 | - | - | 2 | - | - | 2 | - | 1 |
Оба | 154 | 116 | - | - | 12 | 1 | 1 | 4 | - | 7 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | - | 1 | 1 | - | 1 | - | - | 6 | |
Женски | - | - | - | - | 1 | - | - | - | 2 | |
Оба | 1 | - | 1 | 1 | 1 | 1 | - | - | 8 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9