Драгинац (Лозница)
- Za ostale upotrebe, v. Драгинац (razvrstavanje).
Драгинац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Мачвански |
Град | Лозница |
Становништво | |
Становништво (2011) | 146 |
Положај | |
Координате | 44°30′20″N 19°24′35″E / 44.5055°N 19.409666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 136 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 15311 |
Позивни број | 015 |
Регистарска ознака | LO |
Координате: 44° 30′ 20" СГШ, 19° 24′ 35" ИГД
Драгинац је насељено место града Лознице у Мачванском округу. Смештено је у долини Јадра на путу Ваљево—Лозница. У близини су рушевине старог Градца (Јадарски Градац). Према попису из 2011. било је 164 становника. У селу се налази Основна школа 14. октобар коју је у 2012. години похађало око 280 ученика[1].
Историја[uredi | uredi kod]
Ова варошица добила је име по Драги Обреновић, супрузи Александра Обреновића. Када је Драга једном приликом пролазила кроз Драгинац, мештани су по путу по којем се она кретала поставили црвени тепих да се не би испрљала јер су путеви били блатњави.
Злочин у Драгинцу[uredi | uredi kod]
За више информација погледајте чланак Геноцид у Драгинцу |
Током Другог светског рата у Драгинцу и околини војска нацистичке Немачке је стрељала 2.950 људи из Мачве и Поцерја. Овај злочин се одиграо 14. октобра 1941. године у селима у долини реке Јадар: Драгинцу Коренити, Великом селу, Цикотама и суседним селима.
У Драгинцу је на више места, у складу са заповешћу Адолфа Хитлера да се на окупираним подручјима за једног убијеног немачког војника стреља сто, а за рањеног 50 цивила, убијено 2.950 људи. Најмлађа жртва била је стара свега три дана. Ово је био први покољ који су немачке снаге извеле у окупираној Србији. У Драгинцу се данас налази спомен костурница погинулима, гранитни споменик висине седам метара, аутора Остоје Горданића Балканског. Ово место је 14. октобра 2012. посетио премијер Србије Ивица Дачић.[2][3][4]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Драгинац живи 252 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,5 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 100 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,24.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[6] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 308 | 95,06% | ||
Југословени | 3 | 0,92% | ||
Црногорци | 2 | 0,61% | ||
Македонци | 2 | 0,61% | ||
непознато | 2 | 0,61% |
м | ж | |||
? | 2 | 5 | ||
80+ | 2 | 2 | ||
75-79 | 5 | 5 | ||
70-74 | 8 | 10 | ||
65-69 | 7 | 14 | ||
60-64 | 7 | 10 | ||
55-59 | 11 | 5 | ||
50-54 | 7 | 7 | ||
45-49 | 19 | 15 | ||
40-44 | 8 | 15 | ||
35-39 | 16 | 11 | ||
30-34 | 3 | 12 | ||
25-29 | 9 | 9 | ||
20-24 | 8 | 11 | ||
15-19 | 13 | 14 | ||
10-14 | 10 | 10 | ||
5-9 | 12 | 9 | ||
0-4 | 7 | 6 | ||
просек | 38.5 | 39.9 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 125 | 37 | 83 | 4 | - | 1 |
Женски | 145 | 29 | 84 | 24 | 7 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 66 | 14 | - | - | 19 | 3 | 10 | 3 | 2 | 1 |
Женски | 41 | 4 | - | - | 16 | - | - | 3 | 1 | 2 |
Оба | 107 | 18 | - | - | 35 | 3 | 10 | 6 | 3 | 3 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 2 | 1 | 8 | 1 | 2 | - | - | - | |
Женски | - | 1 | 3 | 4 | 4 | 1 | - | - | 2 | |
Оба | - | 3 | 4 | 12 | 5 | 3 | - | - | 2 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ РТС: Еколошко и економично грејање (22. новембар 2012)
- ↑ „ДАЧИЋ: Хоће да заврше започето у два светска рата - да се Србија што више смањи“
- ↑ Србија је жртвама градила нову Европу (РТС, 14. октобар 2012)
- ↑ Шта је Дачић реко у Драгинцу (Б92, 15. октобар 2012)
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9