Дренова (Горњи Милановац)
- За остале употребе, погледајте Дренова (разврставање).
Дренова | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Моравички |
Општина | Горњи Милановац |
Становништво | |
Становништво (2011) | 264 |
Положај | |
Координате | 44°02′00″N 20°20′00″E / 44.033333°N 20.333333°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 403 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 032 |
Регистарска ознака | GM |
Координате: 44° 01′ 60" СГШ, 20° 19′ 60" ИГД
Дренова је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 264 становника (према попису из 1991. било је 373 становника).
Назив[uredi | uredi kod]
Назив села Дренове је старог порекла. О пореклу назива села постоје две приче. Дренова је, по првој причи, добила назив по дрену (дреновини), шибљу које расте на овом подручју и рађа ситне коштичаве плодове црвене боје. Ова прича је мало вероватна, јер су овде одувек расле густе храстове и букове шуме, а дрен је растао на ивицама шумарака и пашњака, па се није истицао међу осталим дрвећем, да би по њему село добило назив.
По другој причи, коју је причао стари Павле Ђаковић из Дренове, територија данашњег села у прошлости је била ненасељена и без назива. Ђаковићи су били први досељеници, а доселили су се из села Дрен у Санџаку. Они су, наводно, своме новом месту становања дали назив Дренова ради сећања на њихово родно село Дрен. Овај назив касније су прихватили и остали досељеници Дренове. Павле Ђаковић (1815–1901. г.) је био угледан домаћин у Дренови, а овом причом је желео да истакне порекло своје фамилије и њено место међу осталим досељеним породицама у Дренови. Ђаковићи су се доселили у Дренову око 1760. године, а село Дренова је било познато под тим називом око 300 година пре њиховог досељења. Турски пописи пореских глава, из 1467. године, бележе да су овде била два села са називом Дренова: Горња Дренова и Доња Дренова.
У почетку аустријске окупације, крајем 1718. године, пописана су насеља и становништво у Рудничкој нахији (дистрикту). На географској карти, коју је те године израдио капетан Епшелвиц, уписано је и село Дренова (Trinowa) на Дичини. У Дренови су тада пописана три домаћинства, а Ђаковићи су се доселили око 30 година касније, после овог пописа.
Ове чињенице нису биле познате Павлу Ђаковићу, па му не треба замерити што је преносио казивања својих предака.
Насеља под називом Дренова постоје још у општинама Брус, Чајетина, Прњавор и Пријепоље. Насеља са називом Дрен постоје у општинама Лепосавић и Зубин Поток на Косову.[1]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Дренова живи 247 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 53,3 година (50,2 код мушкараца и 56,4 код жена). У насељу има 110 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,40.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 262 | 99,24% | ||
Црногорци | 1 | 0,37% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 3 | 2 | ||
80+ | 1 | 10 | ||
75-79 | 8 | 10 | ||
70-74 | 22 | 12 | ||
65-69 | 16 | 20 | ||
60-64 | 10 | 20 | ||
55-59 | 4 | 6 | ||
50-54 | 14 | 10 | ||
45-49 | 11 | 10 | ||
40-44 | 4 | 3 | ||
35-39 | 4 | 4 | ||
30-34 | 9 | 1 | ||
25-29 | 5 | 5 | ||
20-24 | 6 | 7 | ||
15-19 | 10 | 5 | ||
10-14 | 6 | 2 | ||
5-9 | 1 | 1 | ||
0-4 | 1 | 1 | ||
просек | 50.2 | 56.4 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 127 | 48 | 68 | 8 | 3 | - |
Женски | 125 | 19 | 66 | 39 | 1 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 64 | 27 | - | - | 22 | - | 1 | 2 | - | 1 |
Женски | 22 | 17 | - | - | 1 | - | - | 2 | - | - |
Оба | 86 | 44 | - | - | 23 | - | 1 | 4 | - | 1 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | - | - | 1 | - | - | - | 10 | |
Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | 2 | |
Оба | - | - | - | - | 1 | - | - | - | 12 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Миловановић 1995: str. 31–32
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Миловановић, Михаило (1995). Савинац у таковском крају: село Шарани и село Дренова. Београд: Одбор за проучавање села САНУ.