Грнчар (Бабушница)
- За остале употребе, погледајте Грнчар (разврставање).
Грнчар | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пиротски |
Општина | Бабушница |
Становништво | |
Становништво (2011) | 159 |
Положај | |
Координате | 43°01′04″N 22°20′22″E / 43.017833°N 22.339333°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 636 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 010 |
Регистарска ознака | PI |
Координате: 43° 01′ 04" СГШ, 22° 20′ 22" ИГД
Грнчар је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 159 становника (према попису из 1991. било је 217 становника).
Положај[uredi | uredi kod]
Насеље (село) Грнчар налази се у Лужничкој котлини, на обалама реке Лужнице на путу Пирот - Бабушница - Власотинце - Лесковац десетак километара удаљено од Бабушнице. Насеље је смештено на обали реке окружено стрмим планинама тако да има веома мало обрадивог земљишта.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Грнчар живи 154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 62,8 година (60,4 код мушкараца и 65,4 код жена). У насељу има 81 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 1,96.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је осетан пад у броју становника.
Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 12 кућа, 3 самачка домаћинства.[1]
Због веома мале површине обрадивог земљишта и неповољних услова за живот и привређивање млади се већ деценијама исељавају тако да су у селу остали само старији мештани. Велики број људи је отишао да живи у Бабушницу, Пирот и Ниш што је због близине и регионалне припадности било и логично. Иинтересантно је да се највећи број мештана одселио за Пожаревац вероватно због тога што је из многобројних породица прво одлазио по један члан породице (најчешће једно дете) а за њим и остали укућани (браћа и сестре) да би били ближе једни другима и да би им било лакше по доласку у нову средину.
У селу је ранијих година постојала четворогодишња основна школа али због малог (или неколико година никаквог) броја деце школа већ неколико година не ради.
Према незваничним подацима у селу је средином 2011. године живело 73 становника и то су углавном старије особе.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 149 | 93,71% | ||
Роми | 10 | 6,28% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 2 | 1 | ||
80+ | 7 | 4 | ||
75-79 | 9 | 8 | ||
70-74 | 9 | 15 | ||
65-69 | 25 | 20 | ||
60-64 | 7 | 10 | ||
55-59 | 4 | 6 | ||
50-54 | 2 | 3 | ||
45-49 | 2 | 3 | ||
40-44 | 3 | 3 | ||
35-39 | 2 | 2 | ||
30-34 | 1 | 1 | ||
25-29 | 1 | 0 | ||
20-24 | 2 | 0 | ||
15-19 | 3 | 0 | ||
10-14 | 1 | 0 | ||
5-9 | 2 | 0 | ||
0-4 | 1 | 0 | ||
просек | 60.4 | 65.4 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 79 | 13 | 51 | 15 | - | - |
Женски | 76 | 5 | 52 | 19 | - | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 19 | 12 | - | - | 3 | - | 1 | 1 | 1 | - |
Женски | 8 | 3 | - | - | 5 | - | - | - | - | - |
Оба | 27 | 15 | - | - | 8 | - | 1 | 1 | 1 | - |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | - | - | - | 1 | - | - | - | |
Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
Оба | - | - | - | - | - | 1 | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-15. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9