Купузиште
Купузиште | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Борски |
Општина | Кладово |
Становништво | |
Становништво (2011) | 317 |
Положај | |
Координате | 44°26′08″N 22°26′26″E / 44.435666°N 22.4405°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 99 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | KL |
Координате: 44° 26′ 08" СГШ, 22° 26′ 26" ИГД
Купузиште је насеље у Србији у општини Кладово у Борском округу. Према попису из 2002. било је 317 становника (према попису из 1991. било је 657 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Крај овог села које је недалеко од Брзе Паланке, на месту званом Цестаце налазе се остаци неидентификованог римског утврђења. Село је првобитно било засељено у Селишту, одакле је пресељено на садашње место крајем 18. века. Тврди се да током Великих сеоба Срба под Арсенијем Чарнојевићем 1689. године на ово место доселили Срби са Косова. Године 1846. село је имало свега 39 кућа. Каснији досељеници су из пожаревачког краја и Кључа. Забележено је да је у овом селу 1790. године погинуо прогоњен од српског фрајкора Мустафа–паша.
Прва школа је отворена у последњој години 19. века, а за њено отварање знатна заслуга припада угледном сељаку Андрији Петковићу. Даљем раду у школи, окупљању ученика и тумачењу наставног градива, допринуо је први учитељ Милан Костић. Он је у месту службовао петнаестак година, а с њиме су училе школску децу и две учитељице Милица Ђорђевић (1905-1909) и Ружица Живковић (1909-1914). Пуне три деценије учило се у школској згради која је имала само једну учионицу, стан за учитеља и канцеларију. Средином четврте деценије, 1934. године, започета је градња нове школе са две учионице и два учитељска стана. Требало је да прођу јос две деценије да се доврши зграда са свим потребним просторијама.
У првим данима октобра 1944. године, на овом подручју вођене су жестоке борбе са остацима немачких војних јединица које су се повлачиле из Грчке. Већ школске 1945/46. године нормално се одвијао рад у школи. На првом течају за аналфабете описмењена су 22 полазника.
Према неким подацима, цркву светог Теодора Тирона у некадашњем селу Селишту тј. Купузишту је саградио сељанин Тодор Хајдук који је добио назив по својим делима јер је он у то време хајдуковао по Румунији. Цркву је саградио у знак покајања на своје грехе које је начинио за време свог хајдуковања. Црква је подигнута 1762. године. Она је била подигнута у равничарском делу између некадашних три извора, а у близини неколико кућа овог села. Освецење цркве извршено је на дан Тодорове суботе, пошто је његово име било Тодор и црква је од тог дана носила његово име и звала се црква светог Теодора Тирона. Ова црква служила је све до 1960. године када је престало одржавање службе у њој јер је била склона паду. Године 1991. састављен је црквени одбор од 7 чланова који је касније проширен са још 5 чланова који су покренули акцију реновирања цркве у овом селу. Пошто су била прибављена сва документа која су била потребна од стране општине и епархије кренуло се са радом око изградње нове цркве и 7. августа 1991. године почели су радови на темељу нове цркве. 23. јула 1995. године црква је била комплетно опремљена и тог дана је служена литургија и вршило се освећење цркве. Од 1995. године па надаље у цркви се поново одржавају службе.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Купузиште живи 281 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 53,9 година (49,7 код мушкараца и 57,2 код жена). У насељу има 129 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,46.
Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 253 | 79,81% | ||
Власи | 37 | 11,67% | ||
Румуни | 10 | 3,15% | ||
Југословени | 4 | 1,26% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 0 | 1 | ||
80+ | 8 | 20 | ||
75-79 | 8 | 20 | ||
70-74 | 18 | 21 | ||
65-69 | 16 | 27 | ||
60-64 | 14 | 19 | ||
55-59 | 4 | 9 | ||
50-54 | 6 | 9 | ||
45-49 | 7 | 6 | ||
40-44 | 12 | 8 | ||
35-39 | 10 | 2 | ||
30-34 | 3 | 4 | ||
25-29 | 8 | 6 | ||
20-24 | 8 | 5 | ||
15-19 | 1 | 5 | ||
10-14 | 4 | 3 | ||
5-9 | 10 | 6 | ||
0-4 | 3 | 6 | ||
просек | 49.7 | 57.2 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 123 | 21 | 87 | 12 | 3 | - |
Женски | 162 | 12 | 87 | 63 | - | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 39 | 23 | - | - | 1 | - | 1 | 3 | - | 3 |
Женски | 19 | 17 | - | - | - | - | - | 1 | - | - |
Оба | 58 | 40 | - | - | 1 | - | 1 | 4 | - | 3 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | - | 1 | - | - | - | - | 7 | |
Женски | - | 1 | - | - | - | - | - | - | - | |
Оба | - | 1 | - | 1 | - | - | - | - | 7 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9