Манастириште
Манастириште | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Јабланички |
Општина | Власотинце |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1099 |
Положај | |
Координате | 42°58′N 22°09′E / 42.96°N 22.15°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 275 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 16210 |
Позивни број | 016 |
Регистарска ознака | ВЛ |
Координате: 42° 57′ 36" СГШ, 22° 08′ 60" ИГД
Манастириште је насеље поред Власотинца. Смештено је на реци Власини, између брда Бели камен и Брезовице.
Име је добило по манастиру који се на овом простору налазио у време средњовековне Србије.
Предање о Манастиришту[uredi | uredi kod]
Село Манастириште се спомиње као дербенџијско село у времену под турцима. На простору данашњег Манастиришта је у средњовековно доба, у време Стефана Немање, постојао манастир са школом, посвећен Преносу моштију Св. Николе код ушћа потока Брезовице (у народу манастирски поток) у Власину, за који се сматра да је најстарија богомоља у околини Власотинца. Верује се да су манастир срушили Турци, вероватно у XVII веку, а да су остатке манастира пребацили у Ћустендил. По предању у манастиру су живела три брата монаха: Душан, Угљеша и Стајко. Душана и Угљешу су мучки убили турци, а Стајко је побегао и основао оближње село Стајковце. Старо село се помиње се 1516. године без житеља и 1526. године, када броји 5 домаћинства. Сматра се да су први становници Срби били принудно доведени да као предстражарске јединице (дербенџије) обезбеђују слободан пролаз турским караванима поред реке Власине у кланцима планине Буковик-све до Цариграда. Таква насеља оснивана су само са хришћанским становништвом, а било је и насилног насељавања. Поред Манастиришта у нашем крају таква села су била: Добро Поље, Дарковце, Црна Трава, Брод, Јабуковик, Свође, Горњи Орах и друга села на власинској области и знепољској висоравни. Пошто је био тежак живот раје под турцима у тим насељима, онда су се људи тада одметали у хајдуке. Турци дербенџијска насеља напуштају крајем XVIII века, а улогу њихову су преузели плаћеници.
Манастириште данас[uredi | uredi kod]
У Манастиришту се од 21. маја 1991. сваке године слави празник Преноса Моштију Св. Николе. Сваке године домаћин, који се претходно добровољно пријавио, спрема славу и празник се обележава код крста у Манастиришту, који је подигнут на дан прве славе 1991. године.
У селу постоје само неколико породица староседоца, а већи део чине досељеници из Власотиначке и Црнотравске општине. Насељавање је запажено након Другог светског рата. Најбројнији досељеници су из Крушевице, Златићева, Равног Дела, Брезовице, Горњег Дејана, Горњег Гара, Дарковца, Јабуковика итд.
ФК „МСК"[uredi | uredi kod]
У селу је 1954. године основан фудбалски клуб „МСК“ (Манастирски спортски клуб). Утакмице су се играле на стадиону „Јаз“ покрај реке Власине, који је добио име по купалишту у близини, којег је поплава разорила 1988. године. После још једне велике поплаве 2007. године стадион „Јаз“ је уништен, и после тога ФК „МСК“ је престао са радом.