Милива
Милива | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Поморавски |
Општина | Деспотовац |
Становништво | |
Становништво (2011) | ▲ 1073 |
Положај | |
Координате | 44°07′27″N 21°25′23″E / 44.124166°N 21.423166°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 281 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 035 |
Регистарска ознака | DE |
Координате: 44° 07′ 27" СГШ, 21° 25′ 23" ИГД
Милива је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1073 становника.
Порекло становништва[uredi | uredi kod]
Подаци датирају из 1926. г.[1]
Село се убраја у ред најстаријих села ове области. Некада је било више села, на месту које се данас зове Мала Милива, па је отуда, помештено ближе Ресави за време Другог Устанка. Село се дели на: Мишићску, Брђанску, Ђукићску Малу и Прњавор.
У Прњавору су:
- Јокићи (20 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), староседеоци.
- Лукићи (6 к., Св. Стеван), дошли око 1730. г. са Косова.
- Бобићи (6 к., Св. Никола), доселили се из Старог Плажана од истоименог рода, даљом старином су из Бугарске.
У Мишицкој су Мали:
- Мишићи (10 к., Митровдан и Петровдан), дошли око 1730. г. са Косова.
- Скокићи (1 к., Св. Јован), дошли из Кривог Вира у Црној Реци.
У Брђанској су Мали:
- Брђани (20 к., Митровдан и Петровдан), дошли са Косова. Кажу да су са Мишићима били некада род, али су се данас скоро већ одродили, и ако се не своје женидбом или удадбом.
У Ђукицкој су Мали:
- Ђукићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са Косова.
- Урошевићи (30 к., Св. Никола), староседеоци.
- Арачићи (30 к., Св. Јован и Св. Никола), дошли са Косова. Има их и у Новом Ланишту код Јагодине. Од њих је генерал Вукоман Арачић.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Милива живи 896 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,8 година (45,1 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 347 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.033 | 97,54% | ||
Роми | 22 | 2,07% | ||
Хрвати | 1 | 0,09% | ||
Југословени | 1 | 0,09% | ||
непознато | 2 | 0,18% |
м | ж | |||
? | 0 | 1 | ||
80+ | 15 | 28 | ||
75-79 | 33 | 43 | ||
70-74 | 45 | 45 | ||
65-69 | 49 | 56 | ||
60-64 | 41 | 51 | ||
55-59 | 25 | 29 | ||
50-54 | 39 | 22 | ||
45-49 | 35 | 47 | ||
40-44 | 25 | 30 | ||
35-39 | 20 | 22 | ||
30-34 | 28 | 23 | ||
25-29 | 33 | 30 | ||
20-24 | 32 | 30 | ||
15-19 | 26 | 15 | ||
10-14 | 26 | 30 | ||
5-9 | 28 | 22 | ||
0-4 | 19 | 16 | ||
просек | 45.1 | 48.5 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 446 | 86 | 320 | 31 | 9 | - |
Женски | 472 | 51 | 327 | 85 | 9 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 176 | 46 | - | 18 | 17 | 13 | 28 | 18 | 2 | 14 |
Женски | 112 | 59 | - | 2 | 2 | 1 | 1 | 13 | 1 | 4 |
Оба | 288 | 105 | - | 20 | 19 | 14 | 29 | 31 | 3 | 18 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 6 | 8 | 3 | 3 | - | - | - | |
Женски | 1 | - | 5 | 7 | 14 | 2 | - | - | - | |
Оба | 1 | - | 11 | 15 | 17 | 5 | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ "Насеља" књ.26 (др. Станоје М. Мијатовић: Ресава
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9