Ореовац (Ниш)
- Za ostale upotrebe, v. Ореовац (razvrstavanje).
Ореовац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Нишавски |
Град | Ниш |
Градска општина | Пантелеј |
Становништво | |
Становништво (2011) | 370 |
Положај | |
Координате | 43°22′03″N 22°04′05″E / 43.3675°N 22.068°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 694 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 22′ 03" СГШ, 22° 04′ 05" ИГД
Ореовац је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на североисточном рубу Нишке котлине, на око 18 км од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 370 становника (према попису из 1991. било је 449 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Како о суседној Пасјачи тако и о Ореовцу нема података из давнијих времена. Судећи по црквинама Ореовац је засељен још у предтурском периоду, али прва службена вест о њему датира из 1873/74. године када га помињу аустријске уходе (без података о броју кућа). Ослобођење од Турака затекло га је као село с педесетак махом задружних кућа.
Крајем 19. века (1895. године) село је имало око 73 домаћинстава и 589 становника, а године 1930. у њему је живело 106 домаћинстава и 696 становника.
Крајем 19. и у првим деценијама 20. века окончан је распад породичних задруга и убрзан процес уситњавања земљишта. Поред шумско-сточарске ојачала је улога ратарства и стајског сточарства, а после Другог светског рата, нарочито од 1960. године оријентација на радничка занимања и делимично исељавање радно способног становништва. Село је, ипак, задржало пољопривредни карактер иако са значајнијим примесама мешовите привреде, што се види из економско - социјалне структуре домаћинстава у којој је 1971. године било 71 пољопривредно, 67 мешовитих и 8 непољопривредних домаћинстава.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Ореовац живи 317 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,5 година (46,4 код мушкараца и 48,8 код жена). У насељу има 129 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 370 | 100,0% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 1 | 1 | ||
80+ | 7 | 8 | ||
75-79 | 9 | 9 | ||
70-74 | 16 | 19 | ||
65-69 | 14 | 14 | ||
60-64 | 21 | 19 | ||
55-59 | 15 | 8 | ||
50-54 | 19 | 14 | ||
45-49 | 9 | 9 | ||
40-44 | 14 | 8 | ||
35-39 | 15 | 11 | ||
30-34 | 12 | 10 | ||
25-29 | 10 | 6 | ||
20-24 | 3 | 5 | ||
15-19 | 11 | 9 | ||
10-14 | 11 | 12 | ||
5-9 | 7 | 5 | ||
0-4 | 7 | 2 | ||
просек | 46.4 | 48.8 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 176 | 34 | 110 | 26 | 6 | - |
Женски | 150 | 16 | 106 | 26 | 2 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 112 | 45 | - | 1 | 21 | - | 13 | 5 | - | 17 |
Женски | 71 | 58 | - | - | 7 | - | - | 3 | - | 1 |
Оба | 183 | 103 | - | 1 | 28 | - | 13 | 8 | - | 18 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 1 | 3 | 2 | 1 | - | - | - | 1 | |
Женски | - | - | 1 | 1 | - | - | - | - | - | |
Оба | 2 | 1 | 4 | 3 | 1 | - | - | - | 1 |
Саобраћај[uredi | uredi kod]
До насеља се може доћи приградском аутобуском линијом ПАС Ниш—Ореовац (линија бр. 17).
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 164.