Петница (Ваљево)
- Za ostale upotrebe, v. Петница (razvrstavanje).
Петница | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Колубарски |
Град | Ваљево |
Становништво | |
Становништво (2011) | ▲ 697 |
Положај | |
Координате | 44°14′30″N 19°55′31″E / 44.241666°N 19.925166°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 236 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 014 |
Регистарска ознака | VA |
Координате: 44° 14′ 30" СГШ, 19° 55′ 31" ИГД
Петница је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 697 становника.
-
село Петница - Црква Пресвете Богородице
-
село Петница - панорама
-
село Петница - панорама
-
село Петница - панорама
-
село Петница - панорама
-
село Петница - панорама
-
село Петница - панорама
-
село Петница - панорама
Историја[uredi | uredi kod]
Село Петница је веома старо. Прве породице су се у њега доселиле већ почетком 15. века. Најстарији познати писани документ је Петнички Псалтир из 1488. године који сведочи не само о постојању села Петница, већ и о манастиру и школи при њему. Манастир су Турци спалили и потпуно уништили у 18. веку, али и даље постоји црква, последњи пут обновљена 1864. године на темељима старе, много пута рушене и пљачкане, манастирске цркве. Приликом копања темеља за објекте Станице откривени су остаци старог петничког гробља ("бобије") који су пренесени у данашњу цркву. На месту данашње истраживачке станице постојала је школа, изграђена 1925. год.
Терен села географски припада ваљевском красу који чини низ ниских и средњих планина рашчлањених мрежом долина, котлина и клисура. Оне су претежно састављене од кречњака, па у себи крију бројне пећинске канале, галерије, шупљине и др. Околина села је богата разноврсним биљним и животињским светом. Петница обилује површинским и подземним водама. Кроз село протиче речица Бања, која извире из Петничке пећине, и поток Поцибрава који село дели на два дела - брдски (јужни) и равнији (северни) део. На Поцибрави је 1990. године изграђена заштитна брана намењена заштити од бујица и тако добијено мало језеро површине 2 ha. На обалама језера су птице селице и мочварице већ формирале своја станишта, док су га бројни ваљевски риболовци прогласили за своје омиљено „ловиште“.
Петничка пећина[uredi | uredi kod]
Петница је, ипак, најпознатија по истоименој пећини која се налази на 300 m од Истраживачке станице. У пећини и њеној непосредној околини пронађена су најстарија сведочанства о животу људи у западној Србији. Истраживање овог археолошког локалитета почело је у прошлом веку када су прва истраживања обавили Јосиф Панчић и Јован Цвијић. Поред археолошке она поседује и велику спелеолошку и палеонтолошку вредност. Пећина се састоји од око 600 m дугих канала и бројних одаја. Подељена је на два дела - Горњу и Доњу пећину. Доња је знатно мања од Горње, али има проходнији улаз. Из ње извире понорница Бања. Горња пећина је, пак, већих димензија и представља сплет одаја и канала. Њена најпространија одаја (тзв. Концертна дворана) има природно осветљење које потиче од два отвора ("вигледи") на таваници. Све ове особине, као и погодни климатски фактори, пружиле су идеалне услове за сигурно склониште људима и живот ретким животињским и биљним врстама. Археолошко-антрополошка истраживања спроведена 1969. године потврдила су да је археолошки локалитет који се налази испред улаза у Петничку пећину, прво комплетно неолитско станиште у Југославији, старо 6000 година. На другом локалитету, у самој пећини, откривено је огњиште, кости пећинског медведа, хијене, срндаћа, али и делови војничке опреме из периода Римљана (укључујући и коцкице за игру), остаци средњовековних збегова локалног становништва и др. Најчешће ископине испред пећине су бројна оружја и остаци керамичких посуда којима су се служили неолитски људи. И поред великог броја артефаката, ово налазиште још увек није потпуно истражено и стални је предмет инетересовања програма археологије у Истраживачкој станици, али и стручњака из свих крајева Југославије и иностранства. На месту Бела стена, на око 5 km од Петнице су откривени уљни шкриљци и богато налазиште фосилних биљних и животињских остатака из ранијих геолошких епоха. Недавно је, захваљујући стручњацима ИС Петница и уз помоћ румунских палеонтолога, један од фосила идентификован као до сада непозната и нова врста пеликана - српски пеликан (Pellicanus serbica). Занимљиво је да је географ Јован Цвијић још двадесетих година прошлог века предлагао да Универзитет у Београду направи центар за теренску праксу својих студената управо у Петници, образлажући то изванредним природним и историјским окружењем на малом простору и добром саобраћајном позицијом. Цвијић је сматрао да је околина Петничке пећине идеална за оснивање установе при тадашњој Високој школи у којој би се млади окупљали и бавили науком.
-
Petnička pećina
-
Petnička pećina
-
Petnička pećina
-
Petnička pećina
-
Petnička pećina
-
Petnička pećina
-
Petnička pećina
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Петница живи 471 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 37,8 година (37,6 код мушкараца и 38,0 код жена). У насељу има 192 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 610 | 99,34% | ||
Хрвати | 1 | 0,16% | ||
Немци | 1 | 0,16% | ||
непознато | 2 | 0,32% |
м | ж | |||
? | 0 | 1 | ||
80+ | 5 | 5 | ||
75-79 | 5 | 11 | ||
70-74 | 15 | 20 | ||
65-69 | 14 | 11 | ||
60-64 | 15 | 10 | ||
55-59 | 13 | 15 | ||
50-54 | 20 | 19 | ||
45-49 | 35 | 22 | ||
40-44 | 27 | 30 | ||
35-39 | 25 | 24 | ||
30-34 | 16 | 15 | ||
25-29 | 15 | 22 | ||
20-24 | 22 | 19 | ||
15-19 | 31 | 19 | ||
10-14 | 21 | 26 | ||
5-9 | 16 | 17 | ||
0-4 | 16 | 17 | ||
просек | 37.6 | 38.0 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 258 | 77 | 164 | 12 | 5 | - |
Женски | 243 | 42 | 164 | 32 | 4 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 121 | 16 | - | 1 | 30 | 2 | 17 | 9 | 1 | 7 |
Женски | 76 | 19 | - | - | 14 | 1 | 1 | 8 | 3 | 1 |
Оба | 197 | 35 | - | 1 | 44 | 3 | 18 | 17 | 4 | 8 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 2 | 3 | 3 | 2 | 6 | - | - | 22 | |
Женски | 3 | 6 | 2 | 3 | 7 | 1 | - | - | 7 | |
Оба | 3 | 8 | 5 | 6 | 9 | 7 | - | - | 29 |
Види још[uredi | uredi kod]
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9