Плужина (Сврљиг)
- Za ostale upotrebe, v. Плужина (razvrstavanje).
Плужина | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Нишавски |
Општина | Сврљиг |
Становништво | |
Становништво (2011) | 252 |
Положај | |
Координате | 43°27′14″N 22°04′08″E / 43.453833°N 22.068833°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 464 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 27′ 14" СГШ, 22° 04′ 08" ИГД
Плужина је насеље у општини Сврљиг у Нишавском управном округу, у Србији. Према попису из 2002. било је 370 становника (према попису из 1991. било је 587 становника), док према коначним резултатима пописа из 2011. године у насељу живи 252 становника, од којих сви имају стално боравиште у насељу.
Легенде о настанку имена[uredi | uredi kod]
Постоје две легенде о настанку имена села. Према првој име је потекло од српске речи плужина, као увећано значење од именице плуг (претпоставља се да су мештани села користили огроман плуг за обраду земљишта). Према другој је у давна времена поглавар села био човек звани Пувжа, кога су, ради лакшег изговора, звали Плужа, па је по њему село добило име.
Географија[uredi | uredi kod]
Село се налази у подножју планине чији је незванични назив Ропаљ, а чија највиша висина износи 618 метара; Од Сврљига је удаљено око 6 километара, а од Ниша око 31 километар. Занимљиво је да кроз насеље не протиче ниједна река, али да у њему постоји неколико бунара са изузетно чистом водом. Налази се недалеко од Нишевца, Вароши и Мечјег Дола.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Плужина живи 359 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 63,7 година (63,9 код мушкараца и 63,6 код жена). У насељу има 174 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,13.
Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 366 | 98,91% | ||
непознато | 4 | 1,08% |
м | ж | |||
? | 7 | 7 | ||
80+ | 23 | 19 | ||
75-79 | 24 | 27 | ||
70-74 | 34 | 27 | ||
65-69 | 30 | 29 | ||
60-64 | 17 | 25 | ||
55-59 | 16 | 14 | ||
50-54 | 8 | 8 | ||
45-49 | 8 | 2 | ||
40-44 | 6 | 4 | ||
35-39 | 3 | 1 | ||
30-34 | 4 | 2 | ||
25-29 | 4 | 3 | ||
20-24 | 4 | 3 | ||
15-19 | 0 | 0 | ||
10-14 | 1 | 0 | ||
5-9 | 1 | 2 | ||
0-4 | 1 | 6 | ||
просек | 63.9 | 63.6 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 188 | 22 | 129 | 35 | 2 | - |
Женски | 171 | 4 | 126 | 39 | 2 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 114 | 93 | - | - | 15 | - | 2 | - | 1 | - |
Женски | 124 | 120 | - | - | 3 | - | - | - | - | - |
Оба | 238 | 213 | - | - | 18 | - | 2 | - | 1 | - |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 2 | - | - | - | - | - | 1 | |
Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | 1 | |
Оба | - | - | 2 | - | - | - | - | - | 2 |
Занимљивости[uredi | uredi kod]
- У селу је (као и у неким околним) 1972. године снимљен краткометражни филм Легенда о лапоту, дипломски рад редитеља Горана Паскаљевића, у коме је главну улогу играо Светислав Раденковић из Плужине.
Значајнији људи[uredi | uredi kod]
- Светислав Тиса Раденковић, пољопривредник и главни глумац филма Легенда о лапоту.
- Милен Раденковић, пољопривредник и мајстор. Гусле које је он направио чувају се у Етнографском музеју у Београду.
- Радослав Раденковић, доктор наука за српскохрватски језик и сакупљач народних умотворина из сврљишког краја.
Саобраћај[uredi | uredi kod]
До насеља се може доћи аутобуском линијом Сврљиг——Плужина (превозник Ниш-експрес).
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9