Сакуле
Сакуле | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобанатски |
Општина | Опово |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1847 |
Густина становништва | 30 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°08′28″N 20°29′05″E / 45.141°N 20.484666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 69 m |
Површина | 67,4 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 26206 |
Позивни број | 013 |
Регистарска ознака | PA |
Координате: 45° 08′ 28" СГШ, 20° 29′ 05" ИГД
Сакуле је насеље у Србији у општини Опово у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1847 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Сакуле се помињу већ 1432. године. У предтурско доба су потпадале под Ковинску жупанију. Године 1716/18. до 1742. село је било под такозваним Неузинским процесом, а од те године, кад су процеси прекинути, околина Неузине је придодата Великобечкеречком округу, директно под Панчево, у чијем је дистрикту остала све до 1773. године, кад су укључене у XII немачко-банатску регименту. У XVIII веку, село је било у склопу Темишварске епархије у оквиру панчевачког протопијата.
О животу и имовном стању сакулских житеља мало се зна, али је извесно да је село живело од сточарства и земљорадње, а делимично и од риболова. Друге делатности су биле мало заступљене, осим наравно, домаће радиности.
- Предање места Сакуле
“Опис места Сакуле” Предања о насељу Петар Купусаревић парох Сакулски у периоду 1840-1878. године пише: Најдаља сећања наших најстаријих људи доказују, да су у стара времена пре насељавања нашег старог села, живели Мађари к југу отприлике 3000 корака, на брежуљку званом Трунтаљ, а и данас исто место то име задржава, само што се по исељењу Мађара виногради са укусним вином и благородним воћем од новонасељених Срба засађени; које и данас постоје. А из ког разлога су Мађари са тог места отишли и куда то је непознато.
По исељењу Мађара у години 1737. доселиле се неке фамилије из срема, а друге из Ердеља, И населише северно од места Трунтаља, на једно узвишено место-недалеко од текуће реке Тамиш и ту се настанили, где су и цркву себи подигли, које су место знаком обележили једним часним крстом и данас назначеним, И то место и сад се зове Старо село” .[1]
По умножавању горе наведених фамилија почну се даље ширити, но будући, да је између садашњег старог села и новог села нашег била је једна велика умка на којој је по казивању старих једна кула постојала, из које је тачно у поноћ човек без главе на крмачи јашећи около куле трчао, И многа друга измишљања И сујеверја казивали, у години пак 1829. г.капетан Хамек бивши тада заповедник не могавши више којекаква измишљања и сујеверја слушати, заповеди исту кулу срушити, и тако на заповест његову изађе село са мотикама и ашовима, тако кулу порушише и поравнаше, И данас лепе и красне куће на истом месту постоје.
По рушењу куле почну се исељавати из Старог села, И насељавати иза речене куле; и на питање куда се тај и тај иселио, казивано је иза куле, од тада се по општем мишљењу, а и име наше село Сакуле добило. После неког времена 1778. године почну се Срби насељавати И из других места, као из Кикинде, Врања и Меленаца,, а затим И из Србије и из других банатских села и Ердеља (,, из Влашке,,). Према изнетим подацима, види се да је порекло Сакуљана овако: Најстарије фамилије су у старом селу, а оне су већином тамо прешле из ранијег села на Сигету, а делом подолазили из осталог Баната. тако да су себи у Новом насељеном селу и цркву 1779. године од старог материјала подигли, број житеља тих времена није познат, касније са две Парохије од 2629 душа, највише Срба, као И сада за кратко време И школу себи подигоше, која и данас постоји ; 1846. године стару цркву поруше И нову од доброг материјала подигоше, И бакром покрију. И та је црква славила Св. Николу.[2]
Манифестације[uredi | uredi kod]
Најпознатија манифестација у Сакулама су Овчарски дани. Овај догађај се одржава сваке године у марту и том приликом се окупљају узгајивачи стоке (говеда, оваца, магараца итд), припремају и дегустирају специјалитети из домаће банаћанске кухиње, излажу ручни радови и одржава посебно атрактивна и већ надалеко позната трка на магарцима у више категорија, по којој су и Овчарски дани на првом месту препознатљиви. Сва ова дешавања су пропраћена богатим културно-уметничким програмом и посетом угледних личности из света културе и јавног живота.
Сеоска слава је Свети Никола (22. мај), дан који је такође званичан дан општине Опово.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Сакуле живи 1641 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,6 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 681 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.942 | 94,82% | ||
Југословени | 27 | 1,31% | ||
Роми | 23 | 1,12% | ||
Словаци | 19 | 0,92% | ||
Румуни | 6 | 0,29% | ||
Македонци | 6 | 0,29% | ||
Црногорци | 5 | 0,24% | ||
Хрвати | 3 | 0,14% | ||
Мађари | 2 | 0,09% | ||
Албанци | 2 | 0,09% | ||
Муслимани | 1 | 0,04% | ||
непознато | 2 | 0,09% |
м | ж | |||
? | 2 | 1 | ||
80+ | 18 | 36 | ||
75-79 | 25 | 58 | ||
70-74 | 42 | 62 | ||
65-69 | 70 | 91 | ||
60-64 | 74 | 78 | ||
55-59 | 61 | 60 | ||
50-54 | 69 | 69 | ||
45-49 | 88 | 53 | ||
40-44 | 72 | 69 | ||
35-39 | 67 | 75 | ||
30-34 | 76 | 51 | ||
25-29 | 57 | 57 | ||
20-24 | 62 | 47 | ||
15-19 | 68 | 77 | ||
10-14 | 59 | 63 | ||
5-9 | 48 | 47 | ||
0-4 | 42 | 54 | ||
просек | 40.6 | 43.2 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 851 | 222 | 538 | 50 | 37 | 4 |
Женски | 884 | 132 | 537 | 189 | 25 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 526 | 317 | 9 | - | 63 | - | 39 | 28 | 4 | 13 |
Женски | 318 | 185 | 1 | - | 36 | 1 | 2 | 33 | 4 | 3 |
Оба | 844 | 502 | 10 | - | 99 | 1 | 41 | 61 | 8 | 16 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 4 | 4 | 14 | 9 | 3 | 5 | 2 | - | 12 | |
Женски | 3 | 2 | 3 | 17 | 17 | 3 | 1 | - | 7 | |
Оба | 7 | 6 | 17 | 26 | 20 | 8 | 3 | - | 19 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Петар Купусаревић парох Сакулски , Опис места Сакул, објављено је у часопису, “Јавора” 1880.
- ↑ ,,Jovan Erdeljanović ,Srbi u Banatu,, (1924)
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9