Селачка (Зајечар)
- Za ostale upotrebe, v. Селачка (razvrstavanje).
Селачка | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Зајечарски |
Град | Зајечар |
Становништво | |
Становништво (2011) | 275 |
Положај | |
Координате | 43°41′35″N 22°19′09″E / 43.693°N 22.319166°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 293 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | ZA |
Координате: 43° 41′ 35" СГШ, 22° 19′ 09" ИГД
Селачка је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 275 становника (према попису из 1991. било је 396 становника).
Смештено је 25 km југоисточно од града Зајечара.
Претпоставља се да назив села потиче од честих промена месног полижаја - село које се стално сели. Првобитно географско име било је Селачко Село. У атару села се налази манастир Суводол, подигнут на темељима старог манастира који спада у најстарије (вероватно из 14. века) манастире у Тимочкој Крајини.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Селачка живи 247 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 56,3 година (54,8 код мушкараца и 57,5 код жена). У насељу има 115 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,32.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 271 | 98,54% | ||
Југословени | 3 | 1,09% | ||
Хрвати | 1 | 0,36% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 0 | 1 | ||
80+ | 9 | 19 | ||
75-79 | 16 | 21 | ||
70-74 | 16 | 14 | ||
65-69 | 16 | 16 | ||
60-64 | 9 | 19 | ||
55-59 | 2 | 10 | ||
50-54 | 8 | 6 | ||
45-49 | 7 | 6 | ||
40-44 | 11 | 6 | ||
35-39 | 4 | 7 | ||
30-34 | 2 | 4 | ||
25-29 | 4 | 4 | ||
20-24 | 3 | 2 | ||
15-19 | 5 | 3 | ||
10-14 | 3 | 7 | ||
5-9 | 5 | 6 | ||
0-4 | 2 | 2 | ||
просек | 54.8 | 57.5 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 112 | 18 | 80 | 11 | 3 | - |
Женски | 138 | 14 | 82 | 37 | 5 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 38 | 15 | - | 1 | 4 | - | 2 | 3 | 1 | 7 |
Женски | 44 | 17 | - | - | 15 | - | - | - | - | 2 |
Оба | 82 | 32 | - | 1 | 19 | - | 2 | 3 | 1 | 9 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 1 | 1 | 1 | 1 | - | - | 1 | |
Женски | - | - | - | 1 | 2 | 6 | - | - | 1 | |
Оба | - | - | 1 | 2 | 3 | 7 | - | - | 2 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9