Сибница (Жабари)
- Za ostale upotrebe, v. Сибница (razvrstavanje).
Сибница | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Браничевски |
Општина | Жабари |
Становништво | |
Становништво (2011) | 407 |
Положај | |
Координате | 44°24′10″N 21°14′35″E / 44.402833°N 21.243166°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 133 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 012 |
Регистарска ознака | PO |
Координате: 44° 24′ 10" СГШ, 21° 14′ 35" ИГД
Сибница је насеље у Србији у општини Жабари у Браничевском округу. Према попису из 2002. било је 407 становника (према попису из 1991. било је 574 становника).
Порекло становништва[uredi | uredi kod]
Подаци датирају из 1930. г.[1]
Најстарији досељеници су досељени почетком XVIII века. Становници су Срби. Било је раније неколико влашких породица, али су се потпуне посрбиле. Цигана има три куће, ковачи су и обрађују земљу.
Родови су:
- Симићи - Милованци и Илијини (50 к., Св. Ђурђиц). Пореклом су са Косова, одакле су давно досељени.
- Фрајкорци (30 к., Св. Лазар). Непознато порекло.
- Радојковићи (15 к., Св. Јован); доселили се из Купинова у Срему.
- Мандићи (30 к., Св. Јован). Не зна се поуздано одакле су пореклом; мисле да су од старине у селу.
- Крајинци (30 к., Св. Јован); дошли из Крајине.
- Филиповићи (40 к., Св. Ђурђиц), доселили се из Кривог Вира. Предак Павле био хајдуче.
- Милошевићи (13 к., Св. Никола); дошли из Црне Реке.
- Цигани (3 к., Св. Петковицу). Пореклом су из околине.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Сибница живи 339 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,4 година (43,1 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 139 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 400 | 98,28% | ||
Црногорци | 3 | 0,73% | ||
Румуни | 1 | 0,24% | ||
Власи | 1 | 0,24% | ||
непознато | 1 | 0,24% |
м | ж | |||
? | 0 | 3 | ||
80+ | 5 | 11 | ||
75-79 | 9 | 15 | ||
70-74 | 18 | 19 | ||
65-69 | 16 | 22 | ||
60-64 | 7 | 13 | ||
55-59 | 13 | 10 | ||
50-54 | 14 | 11 | ||
45-49 | 13 | 16 | ||
40-44 | 13 | 8 | ||
35-39 | 16 | 9 | ||
30-34 | 18 | 8 | ||
25-29 | 17 | 13 | ||
20-24 | 12 | 6 | ||
15-19 | 6 | 7 | ||
10-14 | 6 | 15 | ||
5-9 | 12 | 15 | ||
0-4 | 10 | 1 | ||
просек | 43.1 | 47.8 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 177 | 49 | 108 | 13 | 7 | - |
Женски | 171 | 10 | 109 | 43 | 8 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 126 | 117 | - | - | 4 | - | - | 2 | 1 | - |
Женски | 93 | 89 | - | - | - | - | - | 2 | - | - |
Оба | 219 | 206 | - | - | 4 | - | - | 4 | 1 | - |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 2 | - | - | - | - | - | - | |
Женски | - | - | - | 1 | 1 | - | - | - | - | |
Оба | - | - | 2 | 1 | 1 | - | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ "Насеља" књ. (др. Михајло. Ј. Миладиновић: Пожаревачка Морава
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9