Влашки До (Жабари)
- За остале употребе, погледајте Влашки До (разврставање).
Влашки До | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Браничевски |
Општина | Жабари |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1310 |
Положај | |
Координате | 44°29′05″N 21°12′26″E / 44.484666°N 21.207333°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 171 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 012 |
Регистарска ознака | PO |
Координате: 44° 29′ 05" СГШ, 21° 12′ 26" ИГД
Влашки До је насеље у Србији у општини Жабари у Браничевском округу. Према попису из 2002. било је 1310 становника (према попису из 1991. било је 2376 становника).
Влашки До је село у Србији које се налази 14 километара северно од Жабара, на надморској висини од 95 m. Село је збијеног типа, правоугаоног облика и смештено је дуж пута Свилајнац-Пожаревац-Костолац, на додиру алувијалне равни Велике Мораве и Сопотске Греде.
Изнад села се налази неколико висова: Локва (234 m), Орница (179 m). Источно од села је заселак Точка, такође збијеног типа и правоугаоног облика. Точка је од Влашког Дола удаљена 2 километра. Влашки До се пружа меридијанским правцем (правац север-југ, дужина 4 километара). Површина атара села износи 2791 хектар. Надомак села извире поток Приложац, који се улива у Чокордин.
Влашки До се помиње 1467. године у Браничевском тефтеру. Тада је насеље било у области Лучице и имало је само 14 кућа. Половином XVII века село се налазило западно од данашњег положаја, између Ресаве и Велике Мораве, у потезу Прњавор (тада је имало 12 кућа). Због честих поплава мештани су се преселили преко Ресаве. Следеће пресељење је наредио Кнез Милош који је наредио и просецање пута Свилајнац-Пожаревац, дуж кога је и Влашки До (у XIX веку). Пут Свилајнац-Пожаревац изграђен је 1830. године.
До 1949. године назив насеља је био Томиславац, у периоду 1949-1952. назив је био Велики Влашки До и коначно 1952. године добија данашњни назив.
Највећа заветина је Тројица.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Влашки До живи 1031 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 44,8 година (42,2 код мушкараца и 47,2 код жена). У насељу има 469 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.283 | 97,93% | ||
Румуни | 17 | 1,29% | ||
Немци | 1 | 0,07% | ||
Мађари | 1 | 0,07% | ||
Македонци | 1 | 0,07% | ||
непознато | 4 | 0,30% |
м | ж | |||
? | 0 | 2 | ||
80+ | 18 | 32 | ||
75-79 | 35 | 54 | ||
70-74 | 56 | 80 | ||
65-69 | 46 | 61 | ||
60-64 | 46 | 53 | ||
55-59 | 35 | 34 | ||
50-54 | 47 | 47 | ||
45-49 | 36 | 38 | ||
40-44 | 20 | 22 | ||
35-39 | 28 | 18 | ||
30-34 | 25 | 35 | ||
25-29 | 27 | 28 | ||
20-24 | 48 | 28 | ||
15-19 | 42 | 36 | ||
10-14 | 46 | 38 | ||
5-9 | 46 | 42 | ||
0-4 | 32 | 29 | ||
просек | 42.2 | 47.2 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 509 | 101 | 338 | 40 | 29 | 1 |
Женски | 568 | 45 | 348 | 159 | 13 | 3 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 303 | 245 | - | - | 11 | 3 | 2 | 12 | 2 | 5 |
Женски | 175 | 148 | - | - | 6 | - | - | 10 | 1 | 1 |
Оба | 478 | 393 | - | - | 17 | 3 | 2 | 22 | 3 | 6 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 1 | 5 | 6 | 2 | 5 | - | - | 2 | |
Женски | - | - | 1 | 3 | 4 | 1 | - | - | - | |
Оба | 2 | 1 | 6 | 9 | 6 | 6 | - | - | 2 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9