Велико Головоде
- Za ostale upotrebe, v. Головоде (razvrstavanje).
Велико Головоде | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Расински |
Град | Крушевац |
Становништво | |
Становништво (2011) | 875 |
Положај | |
Координате | 43°32′30″N 21°21′22″E / 43.541666°N 21.356°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 130 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 037 |
Регистарска ознака | KŠ |
Координате: 43° 32′ 30" СГШ, 21° 21′ 22" ИГД
Велико Головоде је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 875 становника (према попису из 1991. било је 885 становника).
Велико Головоде се налази на 130 метара надморске висине, на координатама 43° 32′ 30" северне географске ширине и 21° 21′ 22" источне географске дужине. Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између села Модрице, Кобиља и Мудраковца са којима се атар Великог Головода граничи. Кроз место пролази река Расина као и регионални пут R-223 Крушевац-Мудраковац-Ломница-Велики Јастребац којим се може стићи до популарног одмаралишта Рибарске бање преко села Модрице, Дворана, Здравиња и Великог Шиљеговца. Такође, овим путем се долази до популарног Крушевачког излетишта планине Јастребац преко села Ломнице и Буци. Још једно популарно одредиште до кога се може стићи преко Великог Головода је Манастир Наупара.
Велико Головоде има изузетно повољан положај (удаљеност од центра Крушевца 6km; удаљеност од будућег аеродрома Росуље 2km) и комплетну инфраструктуру, као и повољне цене пољопривредног и грађевинског земљишта па полако постаје јако занимљива дестинација за привреднике који се радије одлучују за отварање погона у Головоду него у Индустријској зони на Јасичком путу.
У Великом Головоду постоји основна школа, одељење основне школе "Јован Јовановић Змај" из Мудраковца и то прва четири основна разреда.
У насељу Велико Головоде живи 721 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,2 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 233 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,76.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 870 | 99,42% | ||
непознато | 5 | 0,57% |
м | ж | |||
? | 0 | 2 | ||
80+ | 4 | 7 | ||
75-79 | 11 | 26 | ||
70-74 | 27 | 34 | ||
65-69 | 24 | 34 | ||
60-64 | 22 | 23 | ||
55-59 | 13 | 17 | ||
50-54 | 43 | 28 | ||
45-49 | 50 | 40 | ||
40-44 | 36 | 40 | ||
35-39 | 25 | 24 | ||
30-34 | 17 | 20 | ||
25-29 | 38 | 31 | ||
20-24 | 30 | 25 | ||
15-19 | 28 | 35 | ||
10-14 | 25 | 17 | ||
5-9 | 24 | 19 | ||
0-4 | 14 | 22 | ||
просек | 40.2 | 42.5 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 368 | 93 | 249 | 19 | 7 | - |
Женски | 386 | 63 | 244 | 67 | 12 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 169 | 7 | - | 1 | 73 | 12 | 11 | 18 | 1 | 12 |
Женски | 89 | 6 | - | 1 | 35 | 3 | - | 12 | 4 | 1 |
Оба | 258 | 13 | - | 2 | 108 | 15 | 11 | 30 | 5 | 13 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 2 | 6 | - | 2 | 1 | - | - | 22 | |
Женски | 2 | 2 | 2 | 5 | 10 | - | - | - | 6 | |
Оба | 3 | 4 | 8 | 5 | 12 | 1 | - | - | 28 |
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9