Bečevica
Бечевица | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Шумадијски |
Општина | Кнић |
Становништво | |
Становништво (2011) | 274 |
Положај | |
Координате | 43°59′10″N 20°38′04″E / 43.986166°N 20.6345°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 339 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 034 |
Регистарска ознака | KG |
Координате: 43° 59′ 10" СГШ, 20° 38′ 04" ИГД
Бечевица је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 274 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Некада је број становника био далеко већи, а село је било прилично развијеније. У средњем веку је ово насеље било село у Жупи Борач и кроз њега је пролазио царски друм који је преко Борча спајао Жичу са Београдом. На старом сеоском гробљу које потиче још из средњег века и које се налази на самој граници са селом Борач и данас се налази зидина једне цркве. По предању ту цркву је саградио Цар Душан и она се звала Мрњина црква, а порушена је у време турских разарања. Данас село нема своју цркву, матична црква мештана је Црква Архангела Гаврила у Борчу. Ово насеље је брдско-планинског типа и као такво подељено је на неколико засеока који су у једно и фамилије. Неки од засеока села Бечевица су: Ћосовићи, Кокићи, Дуб, Игрутиновићи, Васовићи, Јовановићи итд. Становништво је углавном пореклом из црногорских крајева и из рашке области, у мањој мери и са Косова, а највећи број досељавања извршен је крајем XVIII и почетком XIX века.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Бечевица живи 298 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,6 година (44,3 код мушкараца и 50,9 код жена). У насељу има 117 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 361 | 99,17% | ||
Црногорци | 3 | 0,82% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 0 | 2 | ||
80+ | 4 | 10 | ||
75-79 | 8 | 16 | ||
70-74 | 23 | 22 | ||
65-69 | 15 | 20 | ||
60-64 | 12 | 17 | ||
55-59 | 8 | 9 | ||
50-54 | 8 | 8 | ||
45-49 | 18 | 6 | ||
40-44 | 12 | 8 | ||
35-39 | 6 | 11 | ||
30-34 | 12 | 14 | ||
25-29 | 6 | 5 | ||
20-24 | 5 | 7 | ||
15-19 | 13 | 11 | ||
10-14 | 19 | 10 | ||
5-9 | 9 | 4 | ||
0-4 | 4 | 2 | ||
просек | 44.3 | 50.9 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 150 | 36 | 101 | 11 | 1 | 1 |
Женски | 166 | 19 | 101 | 44 | 2 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 99 | 79 | - | - | 7 | 1 | - | 7 | - | 3 |
Женски | 74 | 68 | - | - | 2 | - | - | 2 | - | - |
Оба | 173 | 147 | - | - | 9 | 1 | - | 9 | - | 3 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | - | 1 | - | - | - | - | 1 | |
Женски | 1 | - | 1 | - | - | - | - | - | - | |
Оба | 1 | - | 1 | 1 | - | - | - | - | 1 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9