Ljuberađa
Љуберађа | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пиротски |
Општина | Бабушница |
Становништво | |
Становништво (2011) | 287 |
Положај | |
Координате | 43°01′23″N 22°22′32″E / 43.023°N 22.375666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 573 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 18217 |
Позивни број | 010 |
Регистарска ознака | PI |
Координате: 43° 01′ 23" СГШ, 22° 22′ 32" ИГД
Љуберађа је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 287 становника (према попису из 1991. било је 368 становника).
На самом улазу у село се налази Комаричко врело - скуп извора који се већим делом користе за добијање пијаће воде за регионални водовод (Бабушница - Ниш). У селу се налази и основна школа „Светозар Марковић“ и црква Светог Илије.
На дан Светог Илије, 2. августа, се у селу одржавају вашар, турнир у малом фудбалу и фестивал „Комаричке вечери“.
Положај[uredi | uredi kod]
Село се налази 6 километара југозападно од Бабушнице.
Кроз насеље пролази пут Пирот - Бабушница - Власотинце - Лесковац и протиче река Лужница. У скоро самом центру села се река Мурговица улива у реку Лужницу.
Историја[uredi | uredi kod]
Љуберађа се први пут спомиње у званичним списима 1878. године када постаје седиште Љуберажданске општине, а варошицом је проглашена 1927. године. До 1941. године била је највећи економски и услужни центар Лужнице. Након Другог светског рата седиште општине постаје Бабушница. Током друге половине прошлог века број становника села је у сталном опадању.
Занимљивости[uredi | uredi kod]
У време кад је Љуберађа била општинско место и непосредно после рата у насељу је био велики број: воденица, локала и занатских радњи. У то време пијачни дан је био среда и тада би у село долазило много људи из околних села.
За вашар "Светог Илију" је било једно од највећих окупљања људи из околине и тада се много пазарило и веселило.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Љуберађа живи 253 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 52,5 година (50,1 код мушкараца и 54,8 код жена). У насељу има 122 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,35.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 285 | 99,30% | ||
Хрвати | 1 | 0,34% | ||
Роми | 1 | 0,34% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 10 | 11 | ||
75-79 | 7 | 17 | ||
70-74 | 11 | 16 | ||
65-69 | 26 | 17 | ||
60-64 | 9 | 16 | ||
55-59 | 7 | 6 | ||
50-54 | 9 | 10 | ||
45-49 | 13 | 8 | ||
40-44 | 6 | 11 | ||
35-39 | 2 | 2 | ||
30-34 | 5 | 1 | ||
25-29 | 7 | 6 | ||
20-24 | 7 | 6 | ||
15-19 | 10 | 10 | ||
10-14 | 7 | 3 | ||
5-9 | 3 | 3 | ||
0-4 | 3 | 2 | ||
просек | 50.1 | 54.8 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 129 | 32 | 76 | 17 | 2 | 2 |
Женски | 137 | 20 | 78 | 37 | 1 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 46 | 7 | - | - | 12 | 2 | 5 | 4 | - | 2 |
Женски | 24 | 3 | - | - | 7 | 1 | 1 | 4 | - | - |
Оба | 70 | 10 | - | - | 19 | 3 | 6 | 8 | - | 2 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 5 | 2 | 1 | 1 | - | - | 5 | |
Женски | - | - | 3 | 3 | 2 | - | - | - | - | |
Оба | - | - | 8 | 5 | 3 | 1 | - | - | 5 |
Види још[uredi | uredi kod]
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Драган Тодоровић - Лужница географски приказ, Врање, 2002.